tickling-videos.net
All for Joomla All for Webmasters
fetish-latex.org

Ниподаштавање и вређање судија и тужилаца

18. 02. 26

paru vendu 85 rencontre Судија Саво Ђурђић, изборни члан Високог савета судства из реда судија је у рубрици rencontre star wars 2013 Реакције Дневног листа Данас, објавио текст који преносимо у целости.

http://huntersneeds.net/rigaro/6381 follow link Реакције

Сведочење изборног члана Високог савета судства из реда судија о округлом столу о изменама Устава који је у Новом Саду организовало Министарство правде

 

como ligar chicas de 12 aГ±os Ниподаштавање и вређање судија и тужилаца

Лист „Данас“ је 20.2.2018. објавио вест да су представници струковних удружења судија, тужилаца и правосудних помоћника, као и чланови невладиних организација окупљених око Националног конвента за преговоре са ЕУ, напустили округли сто о изменама Устава који је претходног дана у Новом Саду организовало Министарство правде.

У тексту се наводи и да сам ја као члан Високог савета судства (ВСС), између осталих, остао на том скупу.

http://katietraxler.com/?vuiowew=site-de-rencontre-gratuit-74-sans-inscription&7b8=9c Шта се догодило 19.2. на округлом столу Новом Саду?

Тачно је да сам као представник ВСС, заједно са колегиницама које су представљале Основни суд у Новом Саду, остао на том скупу до прве дуже паузе. То сам учинио да бих изнео Мишљење и ставове ВСС о теми округлог стола и покушао лично да допринесем повратку нормалних услова за рад скупа. Нажалост, у томе нисам успео. Сматрам да и шира јавност треба да зна шта се догодило на овом скупу и зашто се понaвљају слични инциденти. Иако је део информације о томе објавио и новосадски портал „021“, опште место је да јавни сервиси и медији не прате изузетно важну друштвену дебату о променама Устава или преносе саопштења Министарства правде, а знатно ређе и мишљења учесника у њој.

На самом почетку скупа, помоћник министра правде Чедомир Бацковић је, као председавајући и модератор, пре свог уводног излагања, читао и коментарисао у негативном контексту питања из дописа координатора радне групе Националног конвента о ЕУ за Поглавље 23 упућен министарки правде. Струковне и невладине организације су тражиле да им се пре одржавања другог округлог стола, између осталог, одговори због чега у сачињавању Радног текста амандмана на Устав њихови предлози и сугестије из периода консултација нису уважени, да ли постоји јасан циљ расправе која ће трајати до 5. марта, а писани предлози се могу подносити до 8. марта, зашто Радни текст превазилази захтеве из Акционог плана за Поглавље 23. и не уважава анализу уставног оквира за правосуђе експерата радне групе Комисије за реформу правосуђа из 2014. године?

Уместо да конкретно пренесе званичну реакцију онога коме су питања упућена, помоћник министарке је на коректно формулисана питања одговарао лаконски, давао своје личне коментаре користећи одређене непримерене изразе и истичући да измене нису на удару свих судија, тужилаца и организација, већ оних најгласнијих које је назвао и „централним комитетом“. Оваквим непримереним, селективним и ниподаштавајућим односом председавајућег према представницима правосуђа и невладиног сектора који имају озбиљне примедбе на предложени Радни текст, слично као и на консултативним састанцима са представницима цивилног друштва које је Министарство правде организовало 2017. године, судије и тужиоци су били од почетка „таргетирани“ за критику и негативно представљање.

На скуповима које организује Министарство правде овим поводом честа су разноврсна „изненађења“. У Новом Саду је у радном председништву, уз именованог помоћника министра правде и државног секретара Мирка Чикириза, седео и Зоран Пашалић, заштитник грађана Републике Србије, који је први добио реч од председавајућег, иако није био наведен у Агенди скупа, а надлежност овог органа и излагање заштитника нису у вези са основном темом скупа. Са друге стране, организатору скупа није пало на памет да као једног од уводничара предложи и некога из структуре правосуђа. За учеснике у раду округлог стола није постојала ни говорница, нити било какви столови за материјале. У једној руци држите текст, а у другој покретни микрофон. Предложено време за дискусију учесника округлог стола је овај пут, неуобичајено, износило фантастичних десет минута. Више је него очигледно да се и оваквим деловањем организатора скупа онима који имају различит став од предложеног, онемогућава или отежава да га изнесу и бране у јавности под истим условима.

Након излагања судије – чланице Управног одбора Друштва судија Србије, која се, између осталог, осврнула и на личне претње који је помоћник министра правде изговорио у дијалогу о уставним променама са Драганом Бољевић, председницом овог Друштва, 15.2. о. г. у емисији „Нови дан“на телевизији Н1, помоћник министра правде је поновио неке од својих коментара из тог наступа и дао реч грађанину који је почео да износи свој лични случај и незадовољство радом суда и тужилаштва. Како је овај говорник, за кога није познато по ком основу је позван на округли сто и кога представља на њему, почео по имену да прозива поједине судије и чланове њихових породица, на гласан коментар учесника скупа да је тема расправа о уставним променама, председавајући му се обратио да заврши излагање. Враћајући се на своје место он се директно и гласно обратио судији која је пре њега излагала питајући је да ли је она из Србије?

Након што су многи представници струковних удружња судија и тужилаца, као и организација које се баве правима грађана, напустиле овај скуп због, како су навели „иступа помоћника министра правде“, после пар дискутаната, добио сам реч. Упозорио сам председавајућег да он и као представник организатора скупа сноси највећу одговорност за овакву атмосферу на скупу и последице, демантовао његову изјава да се рад судија које су изабране на трогодишњи период не вреднује јер ВСС то уредно чини, а од 1.7.2015.г. на основу Правилника о вредновању рада судија. Рекао сам и да ћу лично реаговати на свако ниподаштавање и вређање судија и тужилаца у овој расправи. Успео сам изложити основне наводе из Саопштења ВСС од 30.1.2018. и уводни и закључни део Мишљења и сугестија ВСС на Радни текст амандмана Министарства правде на Устав РС од 13.2.2018. године (објављено на сајту ВСС), али нисам имао времена и могућност да изнесем конкретне примедбе ВСС на Амандмане I до XIV.

source Део дискусије о изменама Устава у Новом Саду

Округлом столу у Новом Саду је присуствовао и народни посланик Александар Мартиновић, након чијег излагања сам реплицирао у заштиту судова и судија, с обзиром да је, између осталог, истакао да је према Уставу најзначајнији суверенитет у Скупштини и код народних посланика, да је зато битно да Скупштина контролише рад ВСС, са напоменом да њему није познато да је било који признати универзитетски професор уставног права критиковао ове амандмане. Рекао сам да се тенденциозно и без правих аргумената баца љага на правосуђе, далеко највећи број судија и тужилаца на основу закона, стручно и достојно обавља своју функцију, да је тачно да у нашој традицији нису увек судиле судије неги и „добри људи“ што би било враћање на почетак 19. века и нагласио да судије оправдано страхују да се не догоди нешто слично као 2009. године када су сви били упућени на реизбор и то по непознатим и нетранспарентним критеријумима, а последице свих промашаја су платили грађани Србије и правосуђе Србије, под притиском политичке власти.

Када сам поменутом народном посланику, поред кога сам на овом скупу седео, показао на имена четири универзитетска професора уставног права чијој анализи из 2014. године су супротна предложена решења, он уопште није реаговао. Схватио сам да га то не интересује и да је важна само представа у јавности. Посланик се поново јавио за реч говорећи да то што се догодило 2009. године није била њихова, него нечија друга власт и почео да говори о конкретним судским случајевима којима је незадовољан како се воде. Један од два случаја која су изнета у у негативном контексту био је случајо коме је градоначелник Н. Сада М. Вучевић говорио пред Нову годину, а што је оцењено од свих судских органа као незапамћен атак на независност судства. Он се није негативно изјаснио само о судијама који су донели неправносажну одлуку, него је ниподаштавао рад целог правосуђа, у очима јавности креирао слику о корумпираности правосуђа и позивао на линч носилаца правосудних функција. Председавајућег или било кога у сали није било брига што један од најутицајнијих народних посланика у току дискусије о уставним променама, чији је основни циљ да се спречи политички утицај на правосуђе, крши Кодекс понашања народних посланика тако што се у јавности изјашњава о судским предметима који нису завршени?!

Када сам се јавио за нову реплику, преседавајући је огласио велику паузу. После оваквих наступа помоћника министра правде и челног човека владајуће страначке већине у Народној скупштини на стручној јавној дебати, можете ли да замислите шта се може догодити са било каквим предлогом измена Устава, чак ако би са аспекта струке и науке био задовољавајући!? Наиме, ради се о томе да према важећим прописима предложени амандмани на Устав иду у скупштински Одбор за уставна питања на дискусију у којој, уз чланове одбора, има право да учествује и предлагач (то би могла бити Влада, али не и било које Министарство). Након тога се и предлагач измена Устава искључује из процедуре одлучивања, па се у току дискусије у Народној скупштини измене Устава „бране“ и мењају искључиво од стране Одбора за уставна питања и коначно доносе већином гласова народних посланика, који су овлашћени да донесу и Уставни закон за спровођење устава. Тек онда измене Устава иду на референдум.

http://boersenalltag.de/gsc_research_blog/newsletter_anmeldung/ Несагледиве последице површног и недемократског „одрађивања“ уставних промена

Како је у Уводним напоменама Радног текста амандмана на Устав РС истакнуто да се приликом израде овог акта Министарство правде, уз писане прилоге пристигле у току консултативног процеса који су Министарство правде и Кацеларија за сарадњу са цивилним друштвом спровели у периоду јул-новембар 2017. године (што већина учесника из цивилног сектора који су доставили своје прилоге – сматра да није уважено), руководило првенствено стандардима које је у својој богатој пракси дефинисала Венецијанска комисија и да је радни текст изађен у сарадњи са експертом Савета Европе г-дином Џејмсом Хамилтоном, те да је јавна расправа планирана за фебруар и март (и то до 8. марта) 2018. године, након чега ће текст амандмана бити упућен Венецијанској комисији, питање је да ли ће друге „јавне расправе“ уопште и бити. Ово посебно с обзиром да Министарство правде не показује вољу да уважи јединствен предлог правосуђа и научне јавности да због бројних слабости и пропуста у Радном тексту амандмана на Устав РС, исти одмах повуче из расправе.

Сматрам да је моја дужност као члана органа који по Уставу РС гарантује и обезбеђује самосталност и независност судова и судија, да упозорим најширу јавност да ће се вероватно догодити да ће о одредбама Устава које треба да обележе будућност Републике Србије првенствено одлучивати они који не прихватају равноправни дијалог са представницима правосуђа и уставноправне науке, уз њих и поменути инострани фактори и Комисије. Не негирајући било чију Уставну и законом предвиђену улогу у процесу измене Устава, као и императив да се спроводе обавезе које је наша држава преузела у спровођењу Поглавља 23, према садашњем стању ствари, а како до сада процес уставноправних консултација води иницијатор уставних промена – Министарство правде, може се догодити да посленици правосуђа, уставноправне и правосудно-организационе науке, као и грађани Србије, своју прву и последњу праву прилику да буду равноправно и активно укључени у процес измена Устава имати тек на референдуму о уставним променама?!

Да закључим: правосудна струка и наука Уставног и правосудно-организационог права (погледати видео: „Јавно слушање професора“ 20.2.2018.) у Србији су у битном јединствени – Радни текст амандмана Министарства правде на Устав је препун слабости и пропуста и треба га одмах повући из расправе. Догађаји на Округлом столу у Новом Саду потврђују да се процес дискусије води тенденциозно, уз ниподаштавање и вређање судија и тужилаца и ризик још дубљих подела у друштву. Ово су озбиљна упозорења да политичко-уставном пројекту који би могао додатно да деградира правосуђе Србије треба пружити легитиман отпор – благовремено, јединствено и транспарентно!