tickling-videos.net
All for Joomla All for Webmasters
fetish-latex.org

Savo Đurđić za Politiku: Monopol na izmenu Ustava ugrožava pravosuđe

18. 08. 28

Prenosimo, u nastavku, autorski tekst Save Đurđića, sudije Apelacionog suda u Novom Sadu i izbornog člana Visokog saveta sudstva, koji je objavljen u subotu 25. avgusta 2018. godine u rubrici Pogledi dnevnog lista Politika.

 

Monopol na izmenu Ustava ugrožava pravosuđe

 

Pre mesec dana Visoki savet sudstva (VSS) je razmatrao situaciju u pravosuđu Srbije, posebno tekst Nacrta amandmana na Ustav. U preporukama koje je usvojio traži veću zaštitu sudske nezavisnosti i da bude u potpunosti uključen u izradu konačnog teksta Nacrta amandmana. Ova vest je u domaćoj javnosti prošla gotovo nezapaženo. Ministarka pravde izjavljuje da će Ministarstvo, kao i dosad, samostalno utvrditi konačnu verziju amandmana na Ustav do kraja leta. Radnu grupu sačinjavaju zaposleni u Ministarstvu.

VSS smatra da bi posle prispeća Mišljenja Venecijanske komisije bilo neophodno da ovlašćeni predlagač (prema Ustavu to nije Ministarstvo pravde!) oformi radnu grupu za izradu konačnog teksta Nacrta amandmana, u čijem sastavu bi bili i predstavnici pravosuđa, nauke i strukovnih udruženja. Ukoliko do toga ne dođe, ukazuje da je Ustav ne samo najviši pravni akt nego i društveni sporazum od presudne važnosti za razvoj i budućnost društva i države, i smatra da javnost treba da zna mišljenje i predloge ovog tela.

Dostignuti nivo nezavisnosti i nepristrasnosti sudstva i sudija ne sme se umanjivati, utoliko pre što to ne zahtevaju zvanična politika i dokumenti Republike Srbije, a ni Akcioni plan za Poglavlje 23, ističe VSS. Naprotiv, aktuelne promene Ustava su inicirane zbog jačanje nezavisnosti sudstva i samostalnosti tužilaštva. Ukoliko bi se uticaj Narodne skupštine na sudstvo preobrazio, umesto da se ukine ili smanji, vrlo teško i sporo bi postigli dostignuti nivo razvoja sudske vlasti koji postoji u zemljama EU koji imaju ova tela. Obelodanjuje se da je tekst Nacrta amandmana koji je upućen Venecijanskoj komisiji sačinjen bez konsultacija sa VSS i da nije otklonio suštinske nedostatke iz radnog teksta Ministarstva pravde, čije povlačenje iz procedure su tražili organi pravosuđa i mnogi naučnici.

U Nacrtu amandmana nisu razjašnjena pitanja položaja i sadržine sudske vlasti u odnosu na zakonodavnu i izvršnu. Ignorisani su predlozi radne grupe Komisije za sprovođenje Nacionalne strategije reforme pravosuđa 2013-2018, sastavljene od profesora ustavnog prava i drugih stručnjaka iz ove oblasti.

Ističe se da je Mišljenje Venecijanske komisije identično sa stavom VSS o spornim pitanjima da se: odredi sadržina koja pripada sudovima kao nosiocima sudske vlasti, briše stav da se zakonom uređuje jedinstvena primena zakona od strane sudova, garantuje materijalna nezavisnost sudova i sudija, propišu razlozi za razrešenje sudija i zadrži garancija nepremestivosti sudija, kao i da se preispita stav da li je Pravosudnoj akademiji mesto u Ustavu. U pogledu VSS: da se zadrži postojeća ustavna definicija i nadležnosti ovog organa, ne smanjuje broj članova VSS koji treba da je neparan i zadrži sadašnji broj sudija, preispita način izbora članova koji nisu sudije i odustane od rešenja o „raspuštanju“ VSS u slučaju da ne odluči o nekom pitanju u roku od 30 dana.

S obzirom da objavljivanje radnog teksta Ustavnog zakona za sprovođenje amandmana, kao ni u pogledu Nacrta amandmana, ne prati obrazloženje – nije jasno zašto se pristupa izmenama svih odredbi Ustava o pravosuđu koje niko, pa ni međunarodna zajednica, u tom smislu i opsegu nije tražila? VSS smatra da ničim nije garantovano da neće biti reizbora ili proizvoljnog premeštanja sudija u Srbiji. Ovo tim pre što su rokovi za donošenje potpuno novih zakona iz oblasti pravosuđa nerealno kratki. S druge strane, neshvatljivo je da se Ministarstvu pravde, i pored ozbiljnih grešaka, i dalje dozvoljava monopol u stručnoj pripremi i oceni ustavnih rešenja. Na ovu pojavu su skrenula pažnju i evropska tela poput Konsultativnog veća evropskih sudija, GREKO i MEDEL, a Venecijanska komisija ističe da je javni konsultativni proces bio narušen atmosferom „zajedljivosti i ogorčenosti.“

Da li će i ko odgovarati ukoliko sporna ustavna rešenja o pravosuđu ne budu kvalitetna, čak i kad ih ne bi odbacila tela EU zbog drugih političkih dogovora vrha domaće vlasti i EU ili ukoliko je zbog njih već došlo do novih podela i antagonizma u društvu? Da li je u redu da se glas struke i nauke bori za ravnopravan tretman sa glasom stranačko-političke vlasti tek u proceduri Narodne skupštine i na referendumu!?

Krajnje je vreme da se građani, o čijim pravima i obavezama je reč, ali i svi drugi institucionalni i stručni potencijali društva, aktivno uključe, razmotre i ocene: da li će naše pravosuđe posle ustavnih promena, koje nisu usaglašene sa domaćom strukom i naukom, postati bolje i nezavisnije, garant vladavine prava i savremenog demokratskog razvoja Srbije ili je reč o „kamuflaži mehanizama kojima će politika (političke stranke, bez obzira koje ideologije) i dalje držati sudije na kratkom povocu.“ (Prof. R. Marković, u „Politici“ 27.2.2018.)?




Savo Đurđić, sudija Apelacionog suda u Novom Sadu, član Visokog saveta sudstva