tickling-videos.net
All for Joomla All for Webmasters
fetish-latex.org

Интервју: Јачањем независности правосуђа политичари добијају на угледу

19. 10. 22

Најозбиљнији проблем у домаћем правосуђу и даље је недовољна независност судства и самосталност тужилаштва, а затим и лоши и неусаглашени закони који су у последње скоро две деценије често мењани, као и неравномерна оптерећеност, односно преоптерећеност одређених судова и судија.

То за последицу има слабљење угледа правосуђа, неједнаку примену права и утиче на ефикасност судског система, каже у разговору за Данас Снежана Бјелогрлић, новоизабрана председница Друштва судија Србије, одговарајући на питање шта види као најозбиљнији проблем у домаћем правосуђу.

 

Она је изабрана за председницу Друштва у тренутку када се највеће струковно удружење судија бори на два фронта. Са једне стране, битка се води са представницима извршне и законодавне власти око изгледа будућих уставних амандмана и институционалних полуга контроле правосуђа. Други фронт отворен је у цивилном сектору, где појава новооснованих удружења са ставовима који су веома слични онима које заступају представници власти прети да отупи утицај “традиционалних” организација. Са њом смо разговарали о изазовима који чекају Друштво судија.

* Кажете да је недовољна независност судства и самосталност тужилаштва најозбиљнији проблем правосуђа. Верујете ли да тај став дели већина судија и тужилаца у Србији? Низ је примера који би сугерисали другачије, тајминг одлуке Врховног касационог суда о „швајцарцима“, почетак кривичног поступка за несрећу у фабрици „Милан Благојевић – Наменска“ у Лучанима тек након јавног „амина“ председника Србије, инертност тужилаштва у случају Савамала…

– Ви сте својим примерима управо указали на последице недовољне независности правосуђа. Политичари би морали бити свесни чињенице да јачањем независности правосуђа и они сами добијају на угледу и поверењу оних који су их бирали, дакле грађана. С друге стране, што је правосуђе независније од политичког утицаја, то је одговорније за стање у њему.

* Како тумачите чињеницу да је поступак измена Устава одложен за наредну годину и следећи сазив парламента? Верујете ли да има простора за побољшање предлога уставних амандмана када се узме у обзир колико инклузиран је био процес који је претходио објављивању нацрта?

– То је за сада политичка одлука. Да ли ће уз измене дела Устава који се односи на правосуђе бити мењано још нешто ми то не знамо. Можда за власт постоји још неко важно питање, па је сматрала да и ово треба одложити. Реално је очекивати да ће се у наставку измена Устава имати у виду нацрт из октобра 2018. године, али има доста простора и за његово поправљање и побољшање. Сетите се да је нацрт од прве до четврте верзије побољшан, што даје наду да ће бити и у наставку тог процеса. Иначе, Друштво судија је Народној скупштини доставило предлог процедуралних корака и могућа садржинска решења.

* Недавно је МЕДЕЛ у свом саопштењу скренуо пажњу јавности на појаву ГОНГО међу правосудним удружењима. Постоји ли начин на који аутентична правосудна удружења могу да спрече процес „отимања“ цивилног сектора?

– Аутентична струковна удружења, а ту мислим на Друштво судија Србије и Удружење тужилаца Србије настављају своју сарадњу која је обогаћена тиме што уживају поверење и других аутентичних удружења која се баве владавином права и људским правима, а што у прошлости није био случај. Не постоји само у Србији тренд да се оснивају провладина удружења, која иначе немају за циљ да нешто унапреде, већ да унесу забуну и направе штету аутентичним удружењима, чак и међу судијама и тужиоцима. То је тренд широм Европе. Али наше удружење постоји преко две деценије, суочавало се са разним изазовима, па ће се изборити и са овим. Иначе, не бисте веровали колико ми је мојих суграђана честитало на избору за председницу Друштва.

* Сматрате ли да је стручна јавност адекватно реаговала на нападе на судије Миодрага Мајића и Омера Хаџиомеровића који су дошли од посланика владајуће коалиције? Постоји ли нешто што судије могу да ураде како би се са таквим односом према носиоцима правосудне функције престало?

– У таквим ситуацијама задатак је струковних удружења и Високог савета судства да реагују. Друштво судија се одмах огласило, али је, што је веома важно, и ВСС реаговао, мада закаснело. Остаје нада да ће убудуће у истим или сличним ситуацијама, у складу са својом функцијом, правовремено и адекватно реаговати. Судије би требало да, с једне стране, настоје да грађанима објасне како правосуђе функционише, јер ће тако јачати поверење грађана у себе. Али, такође, треба и да реагују на злонамерне нападе на носиоце правосудних функција указивањем на злу намеру и неприхватљивост таквих иступа, поготово од стране оних који треба да обезбеде ауторитет и углед правосуђа.

 

Вест преузета са сајта листа Данас.