tickling-videos.net
All for Joomla All for Webmasters
fetish-latex.org

Intervju: Jačanjem nezavisnosti pravosuđa političari dobijaju na ugledu

19. 10. 22

Najozbiljniji problem u domaćem pravosuđu i dalje je nedovoljna nezavisnost sudstva i samostalnost tužilaštva, a zatim i loši i neusaglašeni zakoni koji su u poslednje skoro dve decenije često menjani, kao i neravnomerna opterećenost, odnosno preopterećenost određenih sudova i sudija.

To za posledicu ima slabljenje ugleda pravosuđa, nejednaku primenu prava i utiče na efikasnost sudskog sistema, kaže u razgovoru za Danas Snežana Bjelogrlić, novoizabrana predsednica Društva sudija Srbije, odgovarajući na pitanje šta vidi kao najozbiljniji problem u domaćem pravosuđu.

 

Ona je izabrana za predsednicu Društva u trenutku kada se najveće strukovno udruženje sudija bori na dva fronta. Sa jedne strane, bitka se vodi sa predstavnicima izvršne i zakonodavne vlasti oko izgleda budućih ustavnih amandmana i institucionalnih poluga kontrole pravosuđa. Drugi front otvoren je u civilnom sektoru, gde pojava novoosnovanih udruženja sa stavovima koji su veoma slični onima koje zastupaju predstavnici vlasti preti da otupi uticaj “tradicionalnih” organizacija. Sa njom smo razgovarali o izazovima koji čekaju Društvo sudija.

* Kažete da je nedovoljna nezavisnost sudstva i samostalnost tužilaštva najozbiljniji problem pravosuđa. Verujete li da taj stav deli većina sudija i tužilaca u Srbiji? Niz je primera koji bi sugerisali drugačije, tajming odluke Vrhovnog kasacionog suda o „švajcarcima“, početak krivičnog postupka za nesreću u fabrici „Milan Blagojević – Namenska“ u Lučanima tek nakon javnog „amina“ predsednika Srbije, inertnost tužilaštva u slučaju Savamala…

– Vi ste svojim primerima upravo ukazali na posledice nedovoljne nezavisnosti pravosuđa. Političari bi morali biti svesni činjenice da jačanjem nezavisnosti pravosuđa i oni sami dobijaju na ugledu i poverenju onih koji su ih birali, dakle građana. S druge strane, što je pravosuđe nezavisnije od političkog uticaja, to je odgovornije za stanje u njemu.

* Kako tumačite činjenicu da je postupak izmena Ustava odložen za narednu godinu i sledeći saziv parlamenta? Verujete li da ima prostora za poboljšanje predloga ustavnih amandmana kada se uzme u obzir koliko inkluziran je bio proces koji je prethodio objavljivanju nacrta?

– To je za sada politička odluka. Da li će uz izmene dela Ustava koji se odnosi na pravosuđe biti menjano još nešto mi to ne znamo. Možda za vlast postoji još neko važno pitanje, pa je smatrala da i ovo treba odložiti. Realno je očekivati da će se u nastavku izmena Ustava imati u vidu nacrt iz oktobra 2018. godine, ali ima dosta prostora i za njegovo popravljanje i poboljšanje. Setite se da je nacrt od prve do četvrte verzije poboljšan, što daje nadu da će biti i u nastavku tog procesa. Inače, Društvo sudija je Narodnoj skupštini dostavilo predlog proceduralnih koraka i moguća sadržinska rešenja.

* Nedavno je MEDEL u svom saopštenju skrenuo pažnju javnosti na pojavu GONGO među pravosudnim udruženjima. Postoji li način na koji autentična pravosudna udruženja mogu da spreče proces „otimanja“ civilnog sektora?

– Autentična strukovna udruženja, a tu mislim na Društvo sudija Srbije i Udruženje tužilaca Srbije nastavljaju svoju saradnju koja je obogaćena time što uživaju poverenje i drugih autentičnih udruženja koja se bave vladavinom prava i ljudskim pravima, a što u prošlosti nije bio slučaj. Ne postoji samo u Srbiji trend da se osnivaju provladina udruženja, koja inače nemaju za cilj da nešto unaprede, već da unesu zabunu i naprave štetu autentičnim udruženjima, čak i među sudijama i tužiocima. To je trend širom Evrope. Ali naše udruženje postoji preko dve decenije, suočavalo se sa raznim izazovima, pa će se izboriti i sa ovim. Inače, ne biste verovali koliko mi je mojih sugrađana čestitalo na izboru za predsednicu Društva.

* Smatrate li da je stručna javnost adekvatno reagovala na napade na sudije Miodraga Majića i Omera Hadžiomerovića koji su došli od poslanika vladajuće koalicije? Postoji li nešto što sudije mogu da urade kako bi se sa takvim odnosom prema nosiocima pravosudne funkcije prestalo?

– U takvim situacijama zadatak je strukovnih udruženja i Visokog saveta sudstva da reaguju. Društvo sudija se odmah oglasilo, ali je, što je veoma važno, i VSS reagovao, mada zakasnelo. Ostaje nada da će ubuduće u istim ili sličnim situacijama, u skladu sa svojom funkcijom, pravovremeno i adekvatno reagovati. Sudije bi trebalo da, s jedne strane, nastoje da građanima objasne kako pravosuđe funkcioniše, jer će tako jačati poverenje građana u sebe. Ali, takođe, treba i da reaguju na zlonamerne napade na nosioce pravosudnih funkcija ukazivanjem na zlu nameru i neprihvatljivost takvih istupa, pogotovo od strane onih koji treba da obezbede autoritet i ugled pravosuđa.

 

Vest preuzeta sa sajta lista Danas.