Друштво судија Србије је са великом жалошћу примило вест да је 18. августа ове године преминуо др Зоран Ивошевић, судија Врховног суда у пензији, професор Правног факултета Универзитета Унион, аутор великог броја стручних радова и друштвено ангажованих текстова, уредник више стручних часописа, угледни спортски радник и један од оснивача и први председник Друштва судија Србије. Претходна реченица најбоље говори о томе колико је био свестрана и стручно и друштвено ангажована личност до задњег дана живота.

Име судија Ивошевића је нераскидиво везано са Друштвом судија Србије и са буђењем свести судија о значају њиховог залагања за независност судске власти.

Дневни лист „Наша Борба“ је 3. децембра 1996. године објавио текст судије Врховног суда Србије др Зорана Ивошевића „Не пристајем“. Повод за текст је било учешћа појединих судија у прекрајању изборне воље грађана на изборима за локалне органе власти крајем 1996. године. Овај текст се завршава речима:

„Не пристајем на поданичку улогу суда, којом се избори претварају у самоименовање.

Не пристајем на зависно судство, у којем се суд бави „прањем“ дневне политике, уместо да буде симбол правне државе.

Не пристајем на послушност дневној политици и на суђење којим се угађа политичкој вољи било које партије.

Не пристајем на избор судија који су лојални, а нису компетентни.

Не пристајем да браним државу од демократије, јер демократију треба бранити од државе, ако јој није дорасла.

Не пристајем на ћутање о срамоти судства, ако већ морам да црвеним од стида због одлука које судству не служе на част.“

Ставове судије Ивошевића јавно је подржало још пет судија Врховног суда Србије. И тако је почело. Смелост судије Ивошевића и четворо његових колега да у тим, како би Зоран рекао, „смутним временима“ јавно изговоре оно што осећају, охрабрила је судије које су делиле њихово ставове да им пруже подршку и да се удруже ради одбране независности и достојанства судства. Тако је настало Друштво судија Србије, а Зоран Ивошевић изабран за председника.

Друштво судија Србије је усвојило Кодекс судијске етике који је сачинио Зоран Ивошевић, у којем су прокламовани принципи у складу са којима судије треба да се владају како у вршењу судијске функције, тако и у приватном животу и јавном деловању. Судија Ивошевић се током целе судијске каријере држао ових принципа. Није пристајао ни на какве компромисе на штету независности судства. Због тога је доживео оно што вероватно није доживео ниједан други судија, да током своје каријере, као судија Врховног суда, буде два пута разрешен судијске функције.

Каже се да живот не чини време које је протекло, већ да живот чине људи и догађаји којих се сећамо. Зоран Ивошевић ће увек бити део „живота“ Друштва судија Србије, као и многих његових чланова. Друштво судија Србије је поносно што је за првог председника имало таквог човека.