Поводом расправе у Народној скупштини о усвајању Закона о буџету Републике Србије за 2026. годину, Друштво судија је на својој интернет страници формирало засебну секцију о материјалном положају судија на којој је приказан део активности које је Друштва судија спроводило током протеклих година ради побољшања материјалног положаја судија.

Приказана је, између осталог, и презентација анализе Жан Пол Жана, дугогодишњег председника Радне групе за вредновање судских система Европске комисије за ефикасност правосуђа (СЕПЕЖ) Савета Европе, коју је представио на међународној конференцији "Матријалне гаранције независности судија", одржаној 26. септембра у Београду у организацији Друштва судија Србије и Савета Европе. Ова презентација је веома драгоцена јер из угла судства и тужилаштва у Србији приказује материјални положај судија и тужилаца у односу на остале њихове колеге у региону, као и у педесетак претежно европских држава.

Поменута анализа, према подацима Сепежа за 2022. годину, показује:

-        да је пораст трошкова буџета за судијске плате у периоду 2014/2022 минималан

-        да Србија у правосуђе улаже 27 € по становнику, што је далеко испод просека од 46,8 € у државама чланицама Савета Европе (58 % мање)

-        да пораст плата судија у Србији није пратио просечни пораст плата у државама чланицама Савета Европе (узимајући у обзир инфлацију) у периоду од 2012. до 2022. године

-        да је ниво бруто плате судије на почетку каријере (односно плата судија у основним и прекршајним судовима који чине преко 60% укупног броја судија) у односу на просечну плату у Србији:

o   знатно мањи од просека од 2,5 у државама чланицама Савета Европе

o   други најнижи од просека од 2,7 у државама региона (​п​осле Северне Македоније).

У овој секцији на сајту Друштва судија, представљени су и упоредни подаци за период 2017-2024 о судијским платама и платама појединих категорија запослених у јавном сектору (у номиналним износима), њиховом односу према просечној плати у Србији и о трендовима кретања плата и односа према просечној заради, све према званичним подацима Републичког завода за статистику.  

Упоредни подаци о платама запослених у јавном сектору показују:

-        да је судијама плата најмање повећана - повећање плате било је веће за 2​9% МУПу, ​5​7% војсци, ​4​9% лекарима, ​8​2% медицинским сестрама, ​6​8% просвети, као и да

-        једино код судијских плата постоји тренд опадања односа плате у односу на просечну плату. Тако је, на пример, однос судијске и просечне плате био:

o   1,86 крајем 2017. године,

o   1,67 крајем 2024. године, и

o   1,5 у јулу 2025. године.

По питању материјалног положаја судства, конкретно Нацрта Закона о буџету за 2026. годину, огласио се и Високи савет судства у складу са својим овлашћењима и обавестио Министарство финансија да не даје позитивно мишљење на достављени нацрт закона, наводећи између осталог и то

-        да основица плата за обрачун и исплату плата судија није утврђена у складу са растом плата осталих категорија запослених у јавном сектору и да би, у складу са прописима, повећање плата судија требало да буде 15,1% а не 5,1% како је пројектовано у Предлогу Закона о Буџету за 2026. године, те

-        да су опредељени износи апропријација  за рад судова недовољни за њихово несметано функционисање.