Поводом текста објављеног у листу Информер 19.06.2025. године под насловом: Учинимо их познатим: Ово су судије - блокадери који су гласали за понављање избора у Косјерићу у ком је наведено: “Судије које су гласале за понављање избора на једном месту у Косјерићу су Зоран Милинковић, Јелена Чуповић и председница Вишег суда у Ужицу Јасминка Вукановић. Како смо већ писали, судско веће је прегласавањем, два према један, одлучило да понови изборе на једном бирачком месту у Косјерићу. Подсећања ради, све записнике на локалним изборима у Косјерићу су потписали и контролори опозиције, што јасно указује да нису имали примедби и да тада нису указали ни на какву неправилност. Судија Зоран Милинковић, познат по томе да је пустио на слободу блокадере насилнике који су напали нашу новинарку Драгану Ћендић у Косјерићу, гласао за то да се понове избори на једном месту у Косјерићу. Такође, његове колегинице судија Јелена Чуповић и Јасминка Вукановић, председница Вишег суда у Ужицу, учествовале су у одлуци”, нетачно наведеног састава судског већа и већине којом је одлука донета (што је иначе, према домаћим прописима, нејавни податак), објављених фотографија наведених судија, те објављивања исте вести и коментарисања свега наведеног на ТВ Информер 20.06.2025. године, уз изношење навода и да је у гласању учествовао и судија Зоран Милинковић „..који је ослободио насилнике приведене због премлаћивања и малтретирања новинарке ТВ Информер Драгане Ћендић након избора у ноћи између 8. и 9. јуна“, Друштво судија Србије

О С У Ђ У Ј Е

Начин на који је извештавано о предњем, изношењем неутемељених и увредљивих тврдњи да је реч о „судијама блокадерима“, „државним непријатељима“, позивањем на, у најмању руку, јавну осуду судија, а посебно објављивањем фотографија судија у маниру на који се у средствима јавног информисања објављују фотографије осумњичених учинилаца кривичних дела недоступних органима гоњења и позивају грађани да у случају препознавања помогну у њиховом привођењу, као и начин на који се читаоцима односно гледаоцима намеће закључак да су судије доношењем наведених одлука поступале супротно дужности да буду независне и непристрасне;

Такав начин оспоравања судских одлука и непримерених напада на судије поводом донетих судских одлука, чиме се грађани одвраћају од суда, што за последицу може имати  "преузмање правде у своје руке" и подривање судске власти, а тиме и уставног поретка државе у целини.

Друштво судија Србије

С А О П Ш Т А В А

Одлуку о понављању избора на једном бирачком месту у Косјерићу (на коме је опозиција освојила већи број гласова) зато што је један од бирача, чијег имена није било на бирачком списку, уз једногласну сагласност бирачког одбора, гласао на том месту, судско веће надлежног Вишег суда у Ужицу донело је на основу Закона о локалним изборима (чл. 85-87), према коме: када утврди неправилности у спровођењу изборног поступка, суд усваја жалбу и поништава одлуку донету у спровођењу избора, односно радњу предузету у спровођењу избора, у конкретном случају налаже поново спровођење избора.  

Притвор је само једна од мера обезбеђивања присуства окривљеног (позивање, довођење, забрана напуштања боравишта, привремено одузимање возачке дозволе, јемство, забрана напуштања стана) и одређује се само изузетно, у кривичном поступку, када суд процени да се неком од наведених мера обезбеђења не може остварити присуство окривљеног. Пошто се притвором ограничава слобода, као једно од најважнијих људских добара, јемства слободе непосредно су конкретизована већ Уставом (чл. 27. до 36), а затим и Закоником о кривичном поступку (чл. 201. до 223).

Против лица за које постоји основана сумња да је учинило кривично дело притвор се може одредити само у четири случаја: 1) ако се крије или се не може утврдити његова истоветност или у својству оптуженог очигледно избегава да дође на главни претрес или ако постоје друге околности које указују на опасност од бекства; 2) ако постоје околности које указују да ће уништити, сакрити, изменити или фалсификовати доказе или трагове кривичног дела или ако особите околности указују да ће ометати поступак утицањем на сведоке, саучеснике или прикриваче; 3) ако особите околности указују да ће у кратком временском периоду поновити кривично дело или довршити покушано кривично дело или учинити кривично дело којим прети; 4) ако је за кривично дело које му се ставља на терет прописана казна затвора преко десет година, односно казна затвора преко пет година за кривично дело са елементима насиља или му је пресудом првостепеног суда изречена казна затвора од пет година или тежа казна, а начин извршења или тежина последице кривичног дела су довели до узнемирења јавности које може угрозити несметано и правично вођење кривичног поступка.

Дакле, одлука о (не)одређивању притвора нема везе са исходом кривичног поступка и не утиче на то да ли је окривљени крив или не, пошто и окривљени коме није одређен притвор може бити осуђен за учињено кривично дело.

Полазећи од тога да је Србија држава заснована, између осталог, на владавини права, Друштво судија поново

П О Д С Е Ћ А
ЈАВНОСТ, МЕДИЈЕ И НОВИНАРЕ

Слобода медија, гарантована Уставом (чл. 50), није неограничена^[1] пошто она не може служити подстицању мржње нити рушењу Уставом утврђеног поретка који почива, између осталог, на подели власти у држави, независности судске власти, дужности судије да суди на основу устава и закона, једнако према свима у свим ситуацијама, чак и када постоји неформални договор супротстављених страна да се закон не примењује, као и на искључивој надлежности суда да преиспитује судску одлуку у законом прописаном поступку и на забрани непримереног утицаја на судију у вршењу судијске функције.

Новинари су дужни да поштују правни поредак на коме почива држава Србија, поступају у складу са обавезом новинарске пажње, поштују забрану говора мржње, као и достојанство личности и право на аутентичност^[2].

Поштовање наведених дужности значи да је новинар дужан да с пажњом примереном околностимa и у складу сa правилима новинарске струке, пре објављивањa информације која садржи податке о одређеној појави, догађају или личности провери њено порекло, истинитост и потпуност, да му није допуштено да особу приказује у лажном светлу приписивањем особина или својстава које она нема, нити је допуштено, осим ако интерес за објављивање информације не претеже над интересом заштите достојанства и права на аутентичност, објављивање фотографије лика као личног записа, а нарочито му је забрањено да код грађана изазива мржњу према особи или институцији о којој извештава, и подрива поверење у ауторитет и непристрасност суда.

Друштво судија Србије, и овим поводом,

П О З И В А

Високи савет судства да обавља своју уставну функцију и обезбеђује услове за независан рад судија и судова.

[1] У Републици Србији нема цензуре. Надлежни суд може спречити ширење информација и идеја путем средстава јавног обавештавања само ако је то у демократском друштву неопходно ради спречавања позивања на насилно рушење Уставом утврђеног поретка или нарушавање територијалног интегритета Републике Србије, спречавања пропагирања рата или подстрекавања на непосредно насиље или ради спречавања заговарања расне, националне или верске мржње, којим се подстиче на дискриминацију, непријатељство или насиље. (члан 50. став 2. Устава Републике Србије)

[2] Закон о јавном информисању и медијима (чл. 9, 86, 90. и 91).

Преузмите Саопштење.