1. Društvo sudija Srbije ponavlja svoje zaključke sa prve vanredne Skupštine održane dana 23.12.2006.godine da:(1) Ne postoji ustavnopravni osnov za opšti izbor, odnosno reizbor sadašnjih sudija
- novi Ustav, kao i do sada važeći, propisuje načelo stalnosti sudijske funkcije (čl.146 st.1) a njegovim donošenjem nije prekinut ustavnopravni kontinuitet sa prethodnim, jer je novi Ustav usvojen na način i po proceduri predviđenoj ranijim Ustavom
- eventualno ukidanje postojećih sudova ili znatnog dela njihove nadležnosti, kao i promena njihovih naziva ne predstavljajaju osnov za prestanak sudijske funkcije (čl.150 st.2 Ustava)
(2) Problemi u sudstvu proističu prvenstveno iz slabosti sudskog sistema
- Promene u sudijskom kadru, bez promena postojećeg sudskog sistema ne rešavaju, već samo odlažu i produbljuju njegove slabosti. Mehanizmi koji će se uspostaviti novim Zakonom o sudijama u pogledu redovnog vrednovanja rada sudija, kao osnova odgovornosti za nestručno obavljanje sudijske funkcije i uspostavljanja disciplinske odgovornosti za nesavesnost u radu i nedostojno ponašanje, i pažljiva razrada tih mehanizama, omogućavaju da se sudski sistem unapređuje na ustavnim osnovama
(3) U pogledu premeštaja sudija u slučaju ukidanja suda ili znatnog dela njegove nadležnosti neophodno je:
- definisati značenje izraza „znatnog dela nadležnosti“ kod ukidanja nadležnosti suda kao osnova za premeštaj sudija,
- propisati postupak i kriterijume po kojima će neke sudije biti premeštene a neke zadržane u slučaju ukidanja znatnog dela nadležnosti suda.2. Društvo sudija Srbije odobrava sve zaključke Upravnog odbora u vezi sa predlozima zakona o sudstvu, a posebno zaključke da će:Prava građana na nezavisnog i nepristrasnog sudiju, na pravično suđenje, na pravnu sigurnost i pravnu državu biti ozbiljno ugrožena ukoliko budu usvojene:(1) prelazne i završne odredbe Zakona o sudijama kojima je propisan reizbor sudija,
- pošto postupak opšteg izbora svih sudija, tzv. reizbor, nužno pretpostavlja da sudijama koje i sada imaju stalni mandat, u jednom trenutku prestane sudijska funkcija bez ikakvog ustavnog osnova, a
- novi Ustav, usvojen u skladu sa procedurom predviđenom prethodnim Ustavom, predviđa stalnost sudijske funkcije (glava V član 146 stav 1 Ustava) kao i prethodni Ustav, dok
- Ustavni zakon, kao tehnički zakon za sprovođenje Ustava, niti može da sadrži odredbe suprotne Ustavu, niti sadrži odredbe o prestanku sudijske funkcije i jer bi
- svaka promena Ustava koja se odnosi na načela Ustava (član 4) i uređenje vlasti (glava V član 146 Ustava), sve i da je predviđena u Ustavnom zakonu, a nije, morala da bude potvrđena na referendumu, prema članu 203 stav 7 Ustava, pa se zato sve eventualno nejasne odredbe Ustavnog zakona moraju tumačiti u skladu sa Ustavom i izvršiti izbor za sudiju samo onih lica koja se prvi put biraju, pošto bi se u suprotnom omogućila revizija Ustava na neustavan način(2) prelazne i završne odredbe Zakona o sudijama i Zakona o Visokom savetu sudstva koje, suprotno osnovnim odredbama tih zakona, predviđaju drugačiji postupak:
- za izbor prvog saziva Visokog saveta sudstva, isključujući izjašnjavanje sudija na sudskim izborima o njihovim predstavnicima za kandidate za članove Visokog saveta sudstva, i
- za određivanje potrebnog broja sudija od strane prvog saziva Visokog saveta sudstva, uz prethodnu saglasnost ministra pravde
što je suprotno međunarodnim standardima i što omogućava uticaj izvršne i zakonodavne vlasti na sastav prvog saziva Visokog saveta sudstva koji bi trebalo da sprovede reizbor svih sudija, tj. omogućava politizaciju sudstva i protivustavni uticaj izvršne vlasti na ustavom propisanu nezavisnost Visokog saveta sudstva, koji treba da bude garant nezavisnosti sudija i sudova(3) odredbe Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava bez prethodne detaljne analize neophodnih aktivnosti i sredstava potrebnih za planirane izmene, redosleda sprovođenja aktivnosti i realnih rokova za to, procene svih efekata (nameravanih i propratnih), primenjivosti i optimalnosti rešenja, kao i utvrđenih i objavljenih kriterijuma za izmenu celokupne sudske mreže(4) nejasne, neodgovarajuće i nepotpune odredbe o materijalnim garantijama nezavisnosti sudija, suprotne međunarodnim standardima koji predviđaju da se plate sudija moraju regulisati zakonom, zabranjuju snižavanje njihovog već dostignutog nivoa i određuju da penzije sudija treba da budu jednake, odnosno približne njihovoj poslednjoj plati zato što se svi međunarodni standardi moraju primenjivati u celini kako bi zaista omogućili nezavisno, stručno i efikasno sudstvo3. Društvo sudija Srbije zadužuje svoj Upravni odbor da preduzme sve potrebne mere pred Ustavnim sudom radi ocene ustavnosti predloženih zakonskih odredbi o reizboru sudija i o određivanju potrebnog broja sudija od strane prvog saziva Visokog saveta sudstva, uz saglasnost ministarstva pravde, za slučaj da budu usvojene, odnosno odredbi kojima se zadire u sudsku nezavisnost4. Društvo sudija Srbije neće učestvovati u aktivnostima vezanim za definisanje kriterijuma za reizbor sudija, pošto je reizbor sudija neustavan.5. Društvo sudija Srbije predlaže da se:
- pribavi mišljenje Vrhovnog suda Srbije o Zakonu o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, za koji mišljenje nije ni traženo iako je to zakonska obaveza i omogući i ostalim sudovima da o tome daju svoje mišljenje, kao i o eventualnim izmenama zakonskih predloga
- sprovede neophodna javna rasprava, koje je izostala
- zatrži mišljenje Venecijanske komisije Saveta Evrope, koja je i ponudila da da ekspertizu, o usaglašenosti izmenjenih predloga zakona sa evropskim standardima
- usaglašeno i istovremeno usvoje pravosudni i, sa njima usklađeni, procesni zakoni (Zakon o krivičnom postupku, Zakon o parničnom postupku, Zakon o opštem upravnom postupku i Zakon o upravnim sporovima), pošto sudsko organizaciono i procesno pravo (krivično, građansko i upravno) predstavljaju logičnu sistemsku celinu koja može biti narušena ako se njihovo normiranje vrši razdvojeno i neusklađeno pa,
s obzirom na sve izloženo, da se
- predloženi sudski zakoni, na koje je stavljeno više stotina amandmana, povuku iz skupštinske procedure, radi donošenja dobrih i primenjivih rešenja, u skladu sa Ustavom i evropskim standardima6. Obavezuje se Upravni odbor Društva sudija Srbije da prati dalje aktivnosti na sprovođenju Ustava, da javno reaguje i upotrebi sva raspoloživa pravna sredstva u slučaju kršenja odredaba Ustava kojima se štiti stalnost sudijske funkcije i nezavisnost sudske vlasti.7. O zaključcima sa ove Skupštine obavestiti javnost, sve sudije, nosioce zakonodavne i izvršne vlasti, međunarodna udruženja sudija, Savet Evrope, OEBS, Evropsku komisiju i druge međunarodne i domaće organizacije sa kojima Društvo sudija Srbije sarađuje.