Politika - 2008-11-06Svako ko se zalaže za „opšti reizbor” sudija treba da pomisli šta bi rekao da „trebljenje” sudstva treba da izvrši suparnička politička opcija.Društvo sudija Srbije uputilo je pismo skupštini u kome protestuje zbog novih pravosudnih zakona. Kaže se da se oni donose bez javne rasprave i u vidu koji znatno odstupa od nacrta koji je predstavljen Savetu Evrope. Posebno se, kao opasne i neustavne, navode prelazne odredbe Zakona o sudijama. Tim odredbama je predviđen tzv. opšti reizbor sudija. To znači da će sve sudije, koliko ih ima, ponovo morati da prođu kroz postupak izbora.„Opšti reizbor” noćna mora je svakog sudije. Zbog političkih razloga, srpsko sudstvo, u poslednje dve decenije, prolazilo je kroz više purgatorijuma. Najpre je, u Miloševićevo doba, donesen Zakon o sudovima (30. jula 1991). Po njemu su sve sudije prošle čistku „reizbora” u parlamentu. Onda se veliki broj sudija odupro tzv. sudskoj krađi lokalnih izbora 1996. Zato je 1997. pokrenuta akcija „sređivanja stanja u sudstvu”. Tokom nje uklonjeno je šezdesetak „nepodobnih” sudija. Većina tih sudija je, posle promene vlasti 2000. vraćena u službu. Ali, nova vlast imala je svoj spisak „nepodobnih”. Jedan od takvih spiskova, 2. novembra 2001, sadržavao je 187 imena. Govorilo se čak o otpuštanju 700 sudija. Iako su se sudije odlučno odupirale mešanju izvršne vlasti u sudsku, do kraja 2001. godine iz službe je, zbog pritiska, otišlo oko 200 sudija. Time je sprovedena svojevrsna „tiha lustracija” u pravosuđu.Ali vlasti su i dalje želele da „čiste” sudstvo. U junu 2002, premijer i ministar pravde održali su sastanak sa predsednicima sudova. Podeljen im je spis u kome je navedeno: „Od predsednika sudova traži se razrešenje 50–100 sudija, a po inicijativi ministra pravde od oktobra 2001. godine; rok – 15 dana”. Sudije su odlučno odbile ovakav zadatak. Vlada se privremeno povukla, ali je onda iskorišćeno vanredno stanje (2003). Izmenjen je Zakon o sudijama tako da je povećan uticaj političara u postupku razrešenja sudija i prilikom izbora predsednika sudova.To je naišlo na osudu u Izveštaju o stanju pravosuđa u Srbiji, koji je podnet Savetu Evrope. „Postoji nedopušteni uticaj izvršne i zakonodavne vlasti prilikom izbora i imenovanja sudija”, navedeno je u izveštaju. „Do sada preduzete mere uticale su na slabljenje položaja sudija i tužilaca u pravnom sistemu a naročito su bile štetne po njihovu nezavisnost”.Nešto od toga je ispravljeno novim setom sudskih zakona (2004), a onda i novim Ustavom (2006). Po Ustavu, kada skupština izabere sudiju više ga ne može smeniti. Odluku o razrešenju sudija donosi isključivo Visoki savet sudstva (čl. 148). Upravo je Visoki savet sudstva ključan za „reizbor” koji se sada sprema. Naime, VSS je taj koji bi, po najnovijem zakonu, trebalo da ponovo bira sve sadašnje sudije. Čega se boji Društvo sudija? Reč je o tome da i VSS tek treba da bude izabran. Osam od jedanaest članova VSS-a bira skupština (šest iz reda sudija, jednog među advokatima i jednog među profesorima prava), a tri člana VSS-a su po položaju (ministar pravde, predsednik Odbora za pravosuđe i predsednik Vrhovnog kasacionog suda). Lako je zamisliti sledeću situaciju. Sadašnji saziv parlamenta najpre izabere dovoljno „podobnih” sudija i ostalih članova VSS-a, tako da se za neku političku opciju obezbedi većina. Onda većina u VSS-u izvrši „reizbor” među srpskim sudijama tako da na funkciji ostavi samo „podobne”. Sve je u skladu sa novim zakonom, ali je zapravo izvršena velika politička čistka pravosuđa.Znam da ima mnogo primedaba na rad naših sudija. Ali svako ko se zalaže za „opšti reizbor” treba da pomisli šta bi rekao da „trebljenje” sudstva treba da izvrši suparnička politička opcija. Oni koji se raduju što će „proevropske snage” ovim zakonom dobiti „gvozdenu metlu u ruke” treba da pomisle šta bi bilo da je neka druga većina u skupštini? Kladim se da se tada ne bi moglo živeti od galame kako se „obnavlja Miloševićev autoritarizam” i „uništava sudska nezavisnost”.Jedino razumno rešenje jeste da se odbaci „opšti reizbor”. Novom sistemu samo treba dati vremena da počne da deluje. Kada se izabere VSS, neka on postepeno uklanja sudije za koje se utvrdi da su nesavesni. Čak i politički najobojeniji VSS, koji pojedinačno razrešava sudije, učiniće manje štete od politički najnepristrasnijeg VSS-a, koji u najkraćem roku treba da izabere 2.500 sudija. Umesto brzopletih zahvata i raznih „gvozdenih metli”, srpsko pravosuđe treba pustiti da, kao i druga pravosuđa u demokratskim sistemima, izgradi vlastite mehanizme samokontrole. Samo tako možemo dobiti istinski nezavisno i pošteno sudstvo.Na „gvozdenu metlu” možemo po sto puta okačiti nalepnicu „evropska”, ona to nikada neće postati. Jer u tako složene institucije, kao što je sudstvo, ne ulazi se sa štalskim alatkama. Ko to ne razume može doveka da se hvali „evropskim opredeljenjem”. On će ostati samo politički „konjušar”. A bar smo mislili da se od takvih srpska politika konačno oslobodila. Politički analitičarSlobodan Antonić[objavljeno: 06/11/2008]