Поводом одсуства било какве расправе о изменама три важна закона - Закона о судијама, Закона о Јавном тужилаштву и Закона о Правосудној академији и усред лета започете процедуре њихове измене (13.07.2026), Друштво судија Србије

ОБАВЕШТАВА ЈАВНОСТ О СЛЕДЕЋЕМ

1. Без икакве расправе, не само јавне, већ ни стручне, Министарство правде је 13. јула 2026. захтевало од правосудних савета да му у најкраћем року доставе мишљење о нацртима Закона о Правосудној академији и закона о изменама Закона о судијама и Закона о јавном тужилаштву.
   
   
2. Претходно (4.12.2025) је Министарство правде доставило правосудним саветима нацрте закона о Правосудној академији и о изменама Закона о судијама и Закона о јавном тужилаштву која садрже у битном идентична решења и о њима затражило мишљење. У одговору Министарству правде од 12.2025. Високи савет судства је нагласио да се са таквим законима није сагласио, изнео је низ примедаба на достављене верзије оба нацрта закона (о Правосудној академији и о судијама), указао на њихову неуставност и на непоштовање обе одлуке Уставног суда од 2014. и захтевао повлачење оба закона.
   
   
3. О постојању нацрта три поменута закона ни стручна јавност у Србији није обавештена до данас. Прва информација о томе приспела је 15. априла 2026, и то од Венецијанске комисије, поводом организовања online састанка, одржаног 30.04.2026. године. Само незнатно бољи је био процес који је претходио радној верзији Закона о Правосудној академији од 2024. години (одржан је један радни састанак радне групе), о чему је Друштво судија детаљно обавестило Венецијанску комисију својим актом од 6.11. 2024.  који је поново доставило Венецијанској комисији 16.04.2026. уз молбу да буде прослеђен свим известиоцима.
   
   
4. Није прошло ни три недеље од 25.06.2026. године кад су, због оправдане критике, између осталог и због процедуре доношења и одсуства расправе, измењени правосудни закони од 01.2026. године, а  Министарство правде чини исту грешку.
   
   
5. Квалитет закона увелико зависи од квалитета законодавног процеса, што је Друштво судија нагласило и 05.2026. године у Коментарима нацрта закона о Правосудној академији и о судијама. Законодавни процес мора бити транспарентан, одговоран, инклузиван и демократски. Европски стандарди доброг законодавства захтевају смислену расправу, плуралистичко учешће и консултације са домаћим релевантним актерима, посебно када су у питању кључне институције и системска питања. У случајевима када се законима мења уређење државне власти или се закони баве питањима од великог значаја за друштво, осим квалитетног процеса, неопходна је и одговарајућа темељна процена утицаја нових законских решења и одговарајућа и довољна образложења решења.
   
   
6. На то је и Венецијанска комисија указивала у бројним документима, па и оним који се односе на Републику Србију, и то пре непуна три месеца у Хитном мишљењу од 24.04.2026. године о изменама Закона у области правосуђа од 28.01.2026. године (ставови 20-29, 96 и 99). Штавише, по захтеву министра правде од 13.02.2026. године, на то је упозорила Венецијанска комисија и пре само месец дана, 15. јуна 2026. године (ставови 41. и 49) у Допунском мишљењу од 15.06.2026. године на мишљење од 09.12.2024. о Нацрту закона о Правосудној академији:

• „41. ...Како је Комисија раније истакла, европски принципи доброг нормативног уређења захтевају транспарентан, инклузиван и демократски процес, уз садржајну расправу и консултације које укључују домаће заинтересоване актере, нарочито када је реч о питањима која се тичу кључних институција. Нацрти закона треба да буду доступни јавности и, када је то примерено, праћени образложењима и проценама ефеката прописа. Имајући у виду наведено, као и чињеницу да је поступак измене Закона о Правосудној академији још увек у раној фази (подвукло Друштво судија), Комисија препоручује да се у даљем току поступка обезбеде транспарентност, инклузивност и широко учешће свих релевантних актера.
• Коначно, имајући у виду значај питања о којима је реч, Венецијанска комисија понавља да, у складу са њеним дугогодишњим стандардима, поступак доношења закона треба да буде инклузиван и да омогући одговарајуће учешће свих релевантних актера, укључујући организације цивилног друштва. Обезбеђивање транспарентности, консултација и суштинског укључивања заинтересованих страна у свакој фази законодавног поступка од кључног је значаја како за легитимитет тако и за делотворност реформи, нарочито оних које се односе на правосуђе и владавину права.“

7. Друштво судија подсећа да су прописи који уређују правосуђе Србије измењени пре свега неколико година – 2022. Устав и 2023. правосудни закони, и то у инклузивном и у свему узорном процесу у коме:

• се имало у виду да Европска унија није препоручила „једну тачку уласка у правосуђе“.
• су вршене темељне анализе и вођене суштинске расправе током „трагања“ за оптималним решењима која би била у складу са европским стандардима, али и са правном традицијом и могућностима Србије, како би била применљива у реалном животу
• се имало у виду да избор судија само међу кандидатима који су завршили обуку на Правосудној академији не представља правни стандард у европским државама, што уосталом и Венецијанска комисија констатује у мишљењу од децембра 2024: „23. Док европски стандарди наглашавају важност обуке, они не прописују посебне детаље о томе како треба организовати систем образовања и обуке судија и тужилаца, нити услове под којима се таква обука интегрише у процес уласка у професије. Ова питања спадају у организациону надлежност и дискреционо право појединих земаља. Као такве, могућности које су доступне свакој земљи за структурирање обуке и одређивање тачака за улазак у судство и тужилаштво су прилично широке.“
• се водило се рачуна о томе да, све и кад би такав стандард постојао, уколико решење које извире из правног стандарда не би било реално примењиво у конкретној држави и уколико би оно угрожавало интегритет и независност судства, оно не би требало да буде ни препоручено ни прихваћено.
• није представљало ни пропуст ни грешку то што, приликом прописивања услова за избор судија и јавних тужилаца решења нису садржала захтев да се стручност судије процењује искључиво уверењем о завршеној обуци у Правосудној академији. Против таквог решења већ су се одавно изјаснили, између осталог, Уставни суд, Врховни суд, Високи савет судства, Радна група за израду смерница за реформисање и развој Правосудне академије, Радна група за израду анализе уставног оквира о правосуђу у Републици Србији, готово све судије. Став правне струке заснован је на искуству и реалном сагледавању друштвених услова и тренутног нивоа правне културе у Србији.

8. Најновијим нацртима Закона о Правосудној академији, уз пратеће нацрте измене Закона о судијама и Закона о јавном тужилаштву, мењају се две битне ствари: 1) начин процене једног од критеријума за избор судија и јавних тужилаца (стручност и оспособљеност) и 2) субјект који врши процену тог критеријума, тако што се процена изузима из надлежности Високог савета судства и Високог савета тужилаштва и поверава Правосудној академији. Тако уосталом Венецијанска комисија и констатује, и то како у Мишљењу од 09.12.2024. године: „45. ... Међутим, поверавање искључиве одговорности за улазак на судијску и тужилачку функцију Академији садржи одређене предности и може представљати пожељну алтернативу“, тако и у Допунском мишљењу од 15.06.2026. године : „22. Међутим, Комисија такође примећује да ће Академија, тиме што постаје искључиви пут за улазак у судијску и тужилачку професију, стећи монопол на обуку кандидата за те функције. Уколико су пријем на Академију, успешно завршавање њеног програма, рангирање у оквиру Академије или добијање сертификата Академије неопходан услов за избор или именовање за судију или јавног тужиоца, тада Академија више није „само“ образовна установа, већ саставни део поступка избора и именовања на судијске и тужилачке функције. Такав развој догађаја чини њену независност од извршне власти и њену аутономију у односу са Високим саветом судства и Високим саветом тужилаштва – као и успостављање делотворних заштитних механизама (подвукло Друштво судија) – још важнијим. Поред тога, mutatis mutandis, треба узети у обзир све стандарде које је Венецијанска комисија развила у вези са именовањем судија.“
   
   
9. Друштво судија примећује да су управо политичке власти, а не струка, највећи промотери планираних законских измена и Правосудне академије као једине тачке уласка у правосуђе (што обуку завршену на Правосудној академији суштински чини додатним условом за избор судија). Треба се запитати зашто је то тако, а одговор се логично и лако сам намеће.
   
   
10. Планираним законским решењима правосудни савети се лишавају своје уставне надлежности да врше избор судија и јавних тужилаца. Питања на која је указано су неодвојив део избора судија и јавних тужилаца и представљају кључне аспекте судског и јавнотужилачког система, односно система уређења једне од три гране државне власти. Зато она захтевају не само прибављање мишљења Високог савета судства и Високог савета тужилаштва, којима је Устав поверио надлежност избора судија и јавних тужилаца, већ и широку јавну расправу.
    
    
11. Друштво судија оцењује да процес измена закона о судијама, о јавном тужилаштву и о Правосудној академији засад не може добити прелазну оцену, а да њихова садржина не одговара Републици Србији, држави заснованој на владавини права, подели власти, независној судској власти, повиновању власти Уставу и закону и припадности европским принципима и вредностима како је то, између осталог, записано у Уставу.

Имајући све наведено у виду, Друштво судија

ПОЗИВА

Министарство правде да, пре него што настави даљу процедуру, учини доступним радне верзије закона о Правосудној академији, судијама и јавном тужилаштву и омогући јавну и стручну расправу о њима.

Преузмите Саопштење.