Друштво судија Србије, уз подршку Савета Европе и Европске уније, организовало је 2. октобра 2026. године у Хотелу Метропол у Београду конференцију „Однос судске гране власти са осталим гранама власти“, посвећену положају судске власти и њеном односу са другим државним властима у савременој демократији, у светлу Мишљења Консултативног већа европских судија бр. 18 (2015) о положају судске власти и њеном односу са другим државним властима у модерној демократији.

На конференцији је узело учешће више од 100 учесника, међу којима су били судије, јавни тужиоци и представници Врховног суда, Уставног суда, Народне скупштине и других државних институција, дипломатског кора и међународних организација.

Радило се о својеврсном наставку округлог стола „О значају добробити судија за спровођење правде“, који је Друштво судија Србије организовало у јуну ове године. Након што је на том скупу разматрано питање услова у којима судије обављају своју функцију, укључујући њихов материјални положај и друге услове неопходне за добро функционисање правосуђа, овом конференцијом отворена је шира тема положаја судске власти у систему поделе власти и њених односа са осталим гранама власти.

У уводном делу конференције учесницима су се обратиле судија Снежана Бјелогрлић, председник Друштва судија Србије и Евгенија Јакумопулу, вршилац дужности шефа Мисије Савета Европе у Србији.

У оквиру панела „Легитимност и одговорност судске власти“, који су отворили судија Јања Роблек из Словеначког судијског друштва и др Горан Илић, јавни тужилац Врховног јавног тужилаштва, разговарало се о различитим изворима легитимитета политичких и судске власти и одговорности сваке од три државне власти за функционисање демократског друштва. Указано је да у демократској држави у којој је на снази владавина права, ниједна од три државне власти не делује у сопственом интересу, већ у интересу народа као целине, на основу закона и у оквиру ограничења прописаних законом. Одговорност законодавца јесте да успостави правни оквир у којем, и у складу са којим, друштво живи а извршне власти да управља друштвом у складу с правним оквиром који је одредила законодавна. Одговорност судске власти је да пресуђује између грађана и грађана и државе и да правовременим и транспарентним радом и јасно образложеном одлукама високог квалитета подложним контроли по правним средствима али и одговарајућој критици јавности, јача поверење грађана у судство и државу. У демократској држави неизбежно постоји одређени ниво напетости између власти. Правило према коме анализе и критике једне гране власти упућене другима треба изразити у клими узајамног поштовања, примењује се једнако на судство, колико и на чланове законодавне и извршне власти. Три власти се ослањају једна на другу јер, у оквиру својих засебних надлежности и у односу међузависности, теже ка истом циљу.

Други панел, „Услови за добро функционисање судске власти“, био је посвећен условима неопходним за независно, правовремено и професионално функционисање судства, а које су дужне да обезбеди законодавна и извршна власт. Отворили су га својим излагањима судија Апелационог суда у Крагујевцу Соња Несторовић, члан Управног одбора Друштва судија Србије, проф. др Јелена Вучковић, члан Високог савета судства, и судијски саветник Ђорђе Прпа, члан Управног одбора Асоцијације судијских помоћника. Указано је да постоје негативни трендови који ће, у одсуству ургентних и одговарајућих системских мера, у блиској будућности неминовно проузроковати дугорочне штетне последице за друштво. Србија заостаје за скоро свим државама чланицама Савета Европе по нивоу улагања у правосуђе и висини судијских плата. Материјални положај судија континуирано се погоршава и у односу на просечну бруто зараду и у односу на друге упоредиве категорије запослених у јавном сектору, иако за разлику од других, судије не могу остваривати додатне приходе. Судијска професија постала је све мање привлачна најквалитетнијим младим правницима, и ту у време кад се судски систем суочава са великом сменом генерација и потребом да се обезбеди довољан број стручних судија високог интегритета.  Наглашено је да је материјални положај судства од стратешког значаја за функционисање једне од три гране државне власти, и да његово унапређење представља инвестицију у дугорочни развој државе.

У дискусији која је уследила учесници су разменили мишљења о положају судске власти, њеним односима са другим гранама власти, као и о одговорности свих грана власти за стварање услова у којима судство може да остварује своју уставну улогу.

Одржавањем ове конференције Друштво судија Србије наставило је да подстиче стручни и институционални дијалог о питањима од суштинског значаја за јачање праведне владавине права.

Након конференције одржана је Редовна годишња Скупштина Друштва судија Србије. Скупштина је усвојила извештаје о раду органа Друштва за период октобар 2025 – септембар 2026, тумачење Статута о иницијативама за доношење одлука или предузимање активности које од Друштва изискују знатније материјалне издатке сагласно закључку председника и Управног одбора, као и оквирни план активности за наредну годину.